У циљу приближавања трансплантације и донорства становништву, у Министарству здравља и социјалне заштите Републике Српске потписан је Меморандум о сарадњи у области трансплантацијске медицине кроз развој програма промоције трансплантације”.
Подизање свијести јавности у вези са трансплантацијом је неопходно, али и пружање психолошке подршке онима који пролазе кроз ове процесе, поручено је након потписивања меморандума између Министарства здравља и социјалне заштите РС, два јавна универзитета у Српској и Фондације “Каћа”.
Иначе, Фондација “Каћа” основана је са циљем да се пружи психолошка помоћ болесној дјеци и њиховим породицама, али и подигне свијест те информишу грађани о матичним ћелијама и донорству.
Такође, Фондација ће се, сем промоције донорства и унапређења система психолошке подршке, бавити и младим талентима у области науке и умјетности.
Подсјећамо, Катаринина борба ујединила је све и освојила регион када је у новембру 2023. године изашла у јавност, истичући да је потребно да иде на трансплантацију матичних ћелија, али да нема сродног донора.
Тада је рекла да многе државе регије имају банке матичних ћелија, али да Босна и Херцеговина нема, након чега је у Републици Српској одржано донаторско вече “С љубављу храбрим срцима” те су створени технички услови за отварање Лабораторије за ХЛА типизацију у Републици Српској.
Да се у области трансплантације у Српској у посљедње двије године урадило доста истакао је Ален Шеранић, министар здравља и социјалне заштите у техничком мандату, додајући да се тренутно као систем по питању ове области налазимо у опцији да користимо ресурсе трансплантацијских центара из Европе.
“Да бисмо развијали трансплантацију, има ту неколико сегмената. Развој система здравства је један од сегмената и то је нешто што је дијелом везано за сам меморандум, али подизање свијести јавности везано за саму трансплантацију је нешто што нам је врло неопходно и гдје смо на неки начин добили помоћ кроз сарадњу са Фондацијом ‘Каћа'”
поручио је Шеранић.
Он је подсјетио да је раније основан Завод за дијализу и трансплантацију, који би требало да профункционише 1. јануара 2026. године.
“У фокусу јесте дијализа, али смо придодали и трансплантацију с обзиром на то да у систему здравства нисмо имали здравствену институцију која може да координише ове активности и бави се prettransplantacionim и посттрансплантационим питањима”, навео је он.
Како је додао, заједно са Фондацијом “Каћа” развиће се и софтвер како би се прикупљали и евидентирали потенцијални донори матичних ћелија, а све у оквиру развоја Лабораторије за ХЛА типизацију.
Шеранић је најавио и измјене и допуне Закона о трансплантацији ткива, ћелија и органа.
Административни пут је лакши него психолошки, истакао је Немања Тривић, директор Фондације “Каћа”, додајући да се особе које су обољеле и њихове породице често немају с ким ни консултовати.
“Психолошка помоћ је нешто чему треба више тежити јер држава је обезбиједила одређене фондове и тако је административни и финансијски дио генерално добро ријешен”, рекао је он.
Управо због тога ће се Фондација “Каћа”, сем промоције донорства, бавити и психолошком подршком породицама и обољелима, те радом са младим талентима у Српској.
“Већ у октобру планирамо имати конференцију на тему донорства, а у септембру конференцију на тему рада са младим талентима, гдје ћемо позвати стручњаке из других држава да учествују са нама у формирању првог плана како да се побољша рад са младим талентима у РС”, рекао је Тривић и додао да су за ту конференцију добили подршку Жељке Цвијановић, српског члана Предсједништва БиХ.
“Кроз ову фондацију настављамо Каћин живот. Жеља нам је да као друштво заједничком сарадњом свих институција растемо у том смислу и да имамо више донора како бисмо продужили животе онима који то требају”, рекао је Тривић раније.
Подршку промоцији трансплантације и донорства дали су и универзитети из Српске, а према ријечима Жељка Будимира, министра за научнотехнолошки развој и високо образовање, питање трансплантације је важно питање у Српској.
“Наша два јавна универзитета с медицинским факултетима, а и остали факултети ће помоћи у промоцији и бољем схватању јавности питања која се тиче трансплантације. Научна и образовна заједница у РС, посебно кроз систем високог образовања, биће максимално укључена”, рекао је Будимир.
Милан Кулић, ректор Универзитета у Источном Сарајеву, истакао је да је важно дићи свијест о важности донорства те да ће медицински факултети оба универзитета размислити о увођењу посебног предмета о трансплантацијској медицини.
“Разговарали смо о томе и сложили се да ову грану медицине можемо дићи на виши ниво. Мени је драго да смо сви ту, они који о томе највише знају. Универзитети могу дати заиста велики допринос са својим медицинским факултетима”, каже он.
Радослав Гајанин, ректор бањалучког Универзитета, поручио је да је важно законско дефинисање трансплантације и донорства, те приближавање овог питања становништву.
“Универзитети ће подржати све активности које буду потребне и на промоцији, али и на праћењу тих активности. Располажемо апсолутно квалитетним стручњацима и на Медицинском факултету, као и квалитетним кадровима са других факултета, на примјер Филозофског или Факултета политичких наука, Академије умјетности итд.”, рекао је он.
