Центар за надареност НАУМ који дјелује при Филозофском факултету Универзитета у Бањој Луци, организовао је округли сто на тему „Од потенцијала до система: Како друштво гради (или губи) своје таленте?”.
Овај значајан догађај окупио је кључне представнике из академске, образовне, културне и друштвене средине, са заједничким циљем проналажења трајних рјешења за препознавање, развој и подршку даровитој дјеци и омладини.
Двије тематске цјелине, један заједнички циљ
Округли сто је био подијељен у двије тематске цјелине. Први дио био је посвећен образовном становишту и развоју талената, гдје су своја искуства подијелили стручњаци са академија и факултета, представници струковних удружења попут васпитача, учитеља, педагога и психолога, те представници Министарства просвјете и културе Републике Српске.
Други дио догађаја био је усмјерен на друштвене и културне мреже подршке надаренима, уз учешће представника основних и умјетничких школа, Менсе Босне и Херцеговине, Градског позоришта „Јазавац”, Фондације „Каћа”, те Министарства за научнотехнолошки развој и високо образовање.
Један од најважнијих закључака скупа јесте да се брига о даровитој дјеци више не смије ослањати искључиво на појединачно одушевљење и залагање наставника, родитеља или удружења, већ мора постати државни и друштвени приоритет.
Руководилац Центра за надареност НАУМ, проф. др Милица Дробац-Павићевић, истакла је важност повезивања.
“Сви смо ми често као нека изолована острва, радимо у својим установама и мислимо да смо једини у овој борби. Међутим, када се окупимо на једном мјесту, видимо да је наша снага много већа, а пут пред нама јаснији. Без умрежавања и снажне подршке не можемо остварити дугорочне резултате. Само заједничким радом можемо спријечити да се наши таленти изгубе.”
Важност уређеног законског оквира и његове примјене у пракси нагласила је и Наташа Цвијановић, помоћник министра за предшколско и основно васпитање и образовање.
„Законски оквир у нашем систему постоји, али наш највећи изазов је спуштање тих прописа у праксу. Недостају нам сигурни путеви и стално усавршавање наставног кадра како би тачно знали како да препознају дар и раде са даровитом дјецом. Морамо створити услове у којима ће сваки дар бити одговарајуће испраћен од вртића па све до високог образовања”, рекла је Цвијановићева.
Рано препознавање и опасност од гашења талента
Говорници су се сложили да је кључно дар препознати што раније, већ у предшколском узрасту.
Професор Саша Павловић са Академије умјетности Универзитета у Бањој Луци упозорио је на опасности нестручног рада са надареном дјецом:
„Музички дар се мора уочити рано, најбоље између пете и седме године. Ипак, важније од самог препознавања јесте одговарајући стручни рад. Даровито дијете захтијева посебан приступ. Нестручним радом и неразумијевањем њихових потреба, дарови се могу трајно угасити”, РЕКАО ЈЕ Павловић.
Током разговора је истакнуто и да даровита дјеца често носе велики емотивни и друштвени терет, те да им је, поред школског усмјеравања, неопходна и снажна психолошка подршка.
Привреда и наука као ослонац у пракси
Саша Тривић, представник Фондације „Каћа”, осврнуо се на важност повезивања образовног система са стварним потребама привреде и друштва:
„Нама као друштву пријеко су потребни млади људи који размишљају другачије и нуде нова рјешења. Привреда је спремна да подржи изврсност, али систем образовања мора бити бржи у препознавању оних који одскачу својим знањем. Фондација ‘Каћа’ настоји да пружи ослонац управо оним младим људима чији дар превазилази тренутне могућности система, јер ако њих изгубимо, губимо и властиту будућност и способност да се као друштво развијамо”, рекао је Тривић.
Са друге стране, Растко Зељковић из Менсе Босне и Херцеговине упозорио је на посљедице занемаривања натпросјечно интелигентне дјеце:
„Дјеца са високим коефицијентом интелигенције врло често остају несхваћена у редовном наставном процесу. Ако им систем не пружи изазов и подстицајно окружење, њихов дар се лако може претворити у досаду, а потом и у одустајање од учења. Улога Менсе није само да тестира интелигенцију, већ да упозори друштво да се према овим умовима морамо односити са посебном пажњом, пружајући им простор гдје њихов ум може слободно да ствара и напредује”, рекао је Зељковић.
